Ruptura Ahilove tetive: Uzroci, simptomi i oporavak

Ruptura Ahilove tetive je ozbiljna povreda koja se javlja kada se tetiva koja spaja mišić listova sa petnom kosti delimično ili potpuno prekine. Ova povreda može biti izuzetno bolna i ograničavajuća, sam proces oporavka je dug.

Mišić potkolenice tzv list (m. triceps surae) spojen je dugačkom ahilovom tetivom (15 cm) za petnu kost (os calcaneus) i izvodi pokret plantarne fleksije stopala, odnosno omogućuje čoveku izdizanje na prste. Ahilova tetiva je najsnažnija i najdeblja tetiva u našem telu i može da istrpi veliko opterećenje, ali vrlo lako može doći do njenog pucanja.

Ruptura može biti delimična ili potpuna. Ukoliko je delimična, saniranje povrede može proći stavljanjem longete – imobilizacijom. Ako je došlo do potpune rupture, povreda se mora sanirati hirurškom intervencijom.

Šta znači parcijalna ruptura?

To znači da je tetiva delimično povređena i da nisu sva vlakna pukla. To može biti slučaj da je tetiva oštećena 10, 20, 50 ili 80%. I od veličine oštećenja zavisiće saniranje povrede i dužina oporavka.

Ruptura Ahilove tetive često nastaje usled preteranog opterećenja ili traume na tetivi. Neke od situacija koje mogu povećati rizik od ove povrede uključuju:

1. Nagli pokreti: Nagli pokreti, posebno tokom sportskih aktivnosti kao što su trčanje, skakanje ili promena pravca kretanja, mogu iznenada opteretiti Ahilovu tetivu i dovesti do rupture.
2. Slabost mišića: Slabi mišići lista mogu povećati rizik od povrede, jer nisu u stanju adekvatno da apsorbuju i rasporede opterećenje na tetivu.
3. Neaktivnost: Nedostatak redovne fizičke aktivnosti može dovesti do smanjenja snage i fleksibilnosti Ahilove tetive, povećavajući rizik od rupture.
4. Prethodne povrede: Prethodne povrede ili stanja kao što su tendinitis Ahilove tetive mogu oslabiti strukturu tetive i povećati rizik od rupture.

Simptomi rupture Ahilove tetive

Simptomi rupturirane Ahilove tetive mogu varirati u zavisnosti od stepena ozbiljnosti povrede, ali neki od najčešćih simptoma uključuju:

1. Nagli bol: Oštar ili tup bol u zadnjem delu potkolenice ili peti, često praćen osećajem pucanja ili kidanja.
2. Oteklina: Oteklina u predelu pete ili oko Ahilove tetive.
3. Ograničena pokretljivost: Ograničena sposobnost savijanja stopala prema dole ili podizanja pete sa poda.
4. Slabost mišića: Gubitak snage u mišićima lista ili nemogućnost stajanja na prstima.

Parcijalna ruptura simptomi – oštar bol u predelu tetive, otežano stajanje, trčanje, skakanje na toj nozi. Palpatorno je tetiva bolna i pojavljuje se otok u predelu tetive.

Potpuna rupture simptomi – oseti se jak, oštar bol u predelu tetive, pacijenti čuju kao da je pukao konopac, čak mogu i prisutni ljudi sa strane da čuju pucanje. Bol je praćen onemogućenim stajanjem na nogu, nema aktivnog pokreta plantarne fleksije- nemogućnost guranja stopala napred. Subjektivan osećaj da ih je nešto udarilo u predelu tetive.

Terapija

Lečenje rupturirane Ahilove tetive može uključivati različite terapijske pristupe, uključujući:

1. Konzervativni tretman: U blažim slučajevima, konzervativni tretman koji uključuje nošenje gipsa, ortopedskih cipela ili štapa, kao i fizikalnu terapiju, može biti dovoljan za oporavak.
2. Hirurški zahvat: U težim slučajevima ili kod potpune rupture tetive, hirurški zahvat može biti neophodan kako bi se popravila tetiva i omogućio potpun oporavak.
3. Fizikalna terapija: Vežbe istezanja i jačanja mišića lista, pomažu u ublažavanju bola i vraćanju funkcije Ahilove tetive.
4. Postoperativna rehabilitacija: Nakon hirurškog zahvata, važno je sprovoditi postoperativnu rehabilitaciju kako bi se obezbedio potpun oporavak i sprečile komplikacije.

Oporavak

Kao što znamo, ova povreda uopšte nije bezazlena i spada u velike povrede u sportu. Kada pričamo o najtežoj povredi, a to je potpuna ruptura – tada oporavak traje 9-12 meseci nakon operacije.

Posle skidanja imobilizacije i ukidanja štaka nakon operacije negde oko 4 nedelje, što određuje ortoped. Nastupa rehabilitacija koja je najvažniji proces. Na početku je važno raditi fizikalnu terapiju i cilju obezboljavanja. Posle fizikalna terapije takođe uz dozirani pokret važno je postepeno povećati pokretljiivost same tetive, kako bismo dobili pun obim pokreta.

Kasnije jačanje tetive, mišića potkolenice kako bismo vratili punu funkciju noge.

Oporavak je dug, ali uz pristup koji je doziran i posvećen rad fizioteraputa, oporavak pacijenta je uspešan.

Sportisti koji su imali ovu povredu: Kobi Brajant, Klej Tompson, Leonardo Spinacola…